Sneg

Da li ima uzbudljivijeg prizora od onog trenutka kad ustaneš ujutru, pogledaš kroz prozor a ono sve belo ...

Oduvek sam voleo sneg, zimu i sve te zimske fazone.

Eto i jutros, otvorim oči kad ono pada sneg! Jooooj! Srce počne da lupa kao onaj ludi bubnjar iz američkog death-metal benda Daath, koji kruni jedno 800 udaraca bass bubnja u minuti, pa bi skakao okolo. Ranije sam mislio da će me to proći, prepisivao sam to svojim godinama i da će to proći kad porastem.

Međutim, sve mi se čini da nikad nisam porastao. I to sam pokušavao da definišem, mislim tu reč "porasti", ali se uglavnom ta definicija vazda migoljila i bivala nemoguća za definisati.

Ima nečeg magičnog u toj zaleđenoj vodi, koja se padajući tako smrzne da se njeni molekuli vežu na skroz čudan način i grade toliko unikatne i nikad ponovljive oblike. Samo što mi to uglavnom ne primećujemo.

Oduvek mi je taj sneg bio tajanstven, izazovan, kao portal za neku drugu stvarnost, menjajući potpuno perspektive i dimenzije ovog sveta.

Da, morao bih spomenuti ovde i ulogu snega u svetu epske fantastike, gde je na svoju mističnost dobijao još više mističnosti jer su za sneg uvek bila vezana nepregledna prostranstva puna tajni, prognanih bogova ili junaka koji su svoje sklonište redovno nalazili na dalekim severima.
Oni valjda nisu imali problema sa Gazpromomom i ukrajincima.

Heh, sećam se koliko sam bio fasciniran jednim omotom albuma koji se zvao "Kralj Nordijskog sumraka", a na omotu baja (ne mali knindža, nego imenica koja označava muškarčinu) u čeliku i krznu koji drži na povocu svog besnog belog vuka, a iz mača koji je uperio ka nekom dvorcu u daljini sevaju munje i gromovi! Ajoooj. Da se smrzneš. Album je inače izuzetno dobar i zanimljiv, odlična muzika, sve super super ... osim činjenice da je delo jednog malog garavog 'talijana iz Trsta.

Pored toga, sneg ima neobičnu moć da utiša svet. Jeste li to primetili? Kad sneg napada ponaša se verovatno kao neki izolator pa upija zvuke i odjednom svet postane mnogo tiši, baš onakav kakav treba da bude.

Takođe, sneg ima i moć da sve izjednači. Jednostavno napada, svemu promeni oblik, zarobi sve u sličnu formu i da svemu samo jednu boju. I nije ga briga što komšija ima Audio A3, drugi Citroen C5, treći Opel Corsu, četvrti Juga ... to sad sve izgleda manje više isto.

Naravno, postoji i onaj stvarniji, praktični aspekt snega. Onaj aspekt "moraš da čistiš ispred zgrade" ili "čisti auto pred svaku vožnju" ...

Ili onaj aspekt da mojoj D. sad sneg zadao glavobolju jer je dočekala isti samo sa letnjim patikama. I nju iznenadio sneg, baš kao i naše putare. Njima super, uvek ih iznenadi u januaru.

Volim zvuk onog lepog, zdravog snega (koji se retko sreće u gradu) ispod cipela. Volim i da nosim kaput po snegu i kišobran, pa kad dođeš iz šetnje rumen sa smrznutim ušima, raspakuješ se, skuvaš čaj .... živela Kraljica i Engleska, kolonizacija i putevi svile (čaja)!

Volim što šta od tih zimskih zezancija, ali mi žao što sam sve više i više zakovan za kuću, tačnije za komp, tako da više ne pravim sneška, niti idem na grudvanje ili sankanje.

Da li to znači da sam upravo definisao reč "porasti"?