Sećanja

Ležim tako i razmišljam ... ustvari pokušavam da se setim dokle mi seže sećanje.

Za razliku od moje sestre koja se seća takvih pojedinosti, ja se ne sećam ničega. Stvarno. I jako mi je žao. Sve te divne, pa i ne tako divne stvari iz mog bezbrižnog detinjstva ja zaboravio.
Ponekad kad mi Bilja krene sa pričom samo zinem i pitam "A čiji je to film?". Ona ume da mi kaže da sam ja to sve potisnuo, ali mislim da to nije tako ...

Homer Simpson (čini mi se) je jednom rekao da ako bi morao da nauči jednu novu stvar, morao bi da zaboravi barem dve koje već zna. I mislim da je u pravu.

Evo kako je to počelo ...

Mislim da je prvi udar na moju moždanu masu, na neurone i njihova čvorišta predstavljala moja iznenadna opsednutost avijacijom i ratnom tehinkom, tamo negde u sedmom razredu osnovne. Iz te moje opsednutosti se rodila ideja koja me odvukla od kuće na deset godina, ali o tome drugi put. Elem, sećam se kako sam manijački upijao sve fakte vezane za te avione ... Joj! Od podataka koliki je domet nekog Suhoja sa praznim, polupraznim rezervoarom, sa ovom ili onom raketom, kolika je dužina krila na verziji M a kolika na verziji S, kako se zvao neki pijani Rus što je kop'o kanal oko fabrike Mikojan& Gurevich ... da, bolest.

Nakon višegodišnje mlaćenja sa tako važnim podacima, ja odjednom uletim u svet epske fantazije, Tolkiena, zmajeva, vitezova i ostalih dešavanja današnje omladine (izvini D. morao sam). A tamo ... svašta nešto, i sve novo, neistraženo, samo mene čeka. Usledile su godine učenja vilinskih jezika, preslišavanja po rodovniku Vilin roda, kombinatorici i pitanjima "Šta ima još da se vidi u tom svetu?".

Nekako paralelno počnem i da sviram gitaru. I tu ima svašta, da vidiš. Počnem ja učiti skale, muzičke teorije onoliko koliko sam mogao da svarim, pa onda muzika, bendovi ...

Da, muzika ... kad ste fan rock/metal muzike neobično je važno da znate SVE o svakom ko ima bilo kakve veze sa bendom koji volite. Tako da se još jednom u moju glavu ušetalo 3 kontinenta novih likova, imena, biografija, trivija i svega ostalog.

Posle te epizode, odlepim skroz za kompove. E tek tu ima da se uči toliko ... a tek kad je stigao prvi internet! Pa samo klikaš! Onda počnem da se zanimam za ono što sada radim, pa u međuvremenu stignu i širokopojasne veze u naše selo ... e da vidiš tek onda sreće!
Odmah se instalirao svet svakojakog softvera, a tek kad je došao na red ciklus filmova o web razvoju (pravljenje web sajtova, da prevedem) ... svaki dan kao da je prvi na planeti! Toliko toga novog, ništa ne znaš, a sve te zanima kao šimpanzu.

Samo tovari u glavu kao u mešalicu. Verujem da je unutra kao u središtu Sunca, nuklerna explozija po sekudi. Verovatno nervne sinapse pucaju i vezuju se brzinom svetlosti, a ja ponekad zaboravim tako osnovne životne stvari.

I onda meni kaže Bilja kako ja znam sve i svašta ... da, znam, ali kad pričaš o tome kako smo išli na more te i te godine ja te gledam belo ...

Nema tu mnogo mudorsti, sve što natovariš u glavu mora da izađe negde ... obično kroz nos!