Počeo sam da pišem ovaj blog inspirisan knjigom "Priči nikad kraja" koja je nastala objavljivanjem postova sa bloga Gorice Nešović (voditelj "Dizanja" na B92 i Jelice Greganović). Prosto sam seo i rekao sebi da je to možda način da komuniciram intimnije i prisnije sa ljudima koje poznajem (ili ne poznajem) i za koje nikada nema dovoljno vremena.
Ustvari, istina je da sam hteo da postanem faca. Znate ono kad izađete na ulici a oni vas gledaju i u sebi misle "To je on, autor bloga", to im se vidi u očima.
To je i zbog devojaka, da kad prođem one stidljivo pognu glavice, krv ispuni one plitke kapilare u obrazima i gledaju svojim velikim očima u mene i misle "To je on, autor bloga".
To je i zbog toga da kad dođem u prodavnicu stignem na kasu preko reda, pa mi još i kažu "Dobar dan" i spakuju mi sve u kesu sami, bez da ih pitam i molim.
To je i zbog šaltera u banci, čim me vide odmah me zovu da prođem preko reda a pri tom se niko ni ne buni jer "to sam ja, autor bloga"...
Šalim se naravno.
A vi budite dobri pa preporučite ovo mesto svojim prijateljima, pa da i ja postanem neka faca ...
PS: pozdrav za mog kolegu K. on me ispirisao na ono "To je on ..."
"A odkako sam došo do slave i para puštaju me preko reda da kupim cigara"
ОдговориИзбришиto je ooooon, g.m.(...) :]
ОдговориИзбриши