Poznanici

Stalno pokušavam da raširim svoj metar od mesečeve kosti i da izmerim koliko je potrebno da ljudi koje znamo pređu iz jedne kategorije u drugu. Kad kažem kategoriju, mislim na onu neveštu podelu koje se svi nekako držimo: poznanik, drug, prijatelj. I koliko god širio metarsku traku, uvek izmiče suština koja se ne daje lako izmeriti. Kao i uvek, pretpostavljam.

Pokušavam zamisliti šta sve možemo meriti kod ljudi. Prvo što nam padne na pamet jeste to koliko dugo poznajemo neku osobu. Odmah zatim, intenzitet druženja, kontakta, odnosno vreme koje provodimo zajedno. Dalje se niže bliskost i dubina interakcije, preklapanje interesnih sfera, hobija, zanimanja ... Kompleksna jednačina, ali jednačina koja, verujem, može da se zapiše u nekom jeziku matematike (koga priznajem ne poznajem dovoljno za takav poduhvat). Sa druge strane, jednačina koju razvijamo i nosimo sa sobom, set instrukcija koji nam pomažu a ni ne znamo da ih imamo.

A možda problem zapravo nastaje i pre problema: možda je problem u nazivu, nalepnicama koju smo osuđeni da lepimo na sve stvari oko sebe da se ne bi gubili u životu. I tu dolazimo u dvorišta boginje Semantike, prema mom skromnom mišljenju jedne veoma moćne a opet veoma potcenjene i zanemarene ličnosti, zbog koje su ljudi vekovima gubili glave ili dobijali kraljevstva ...

I tako, shvatamo da su ljudi koje srećemo višedimenzionalni, kao i mi sami, i naš odnos prema njima. Koliko god nativno težili singularitetu, moramo priznati da je jedina reč sa kojom možemo baratati "multi". A ta višedimenzionalnost svega i svačega uz malu pomoć Nasumičnosti, kao i Idioglosije (omiljene mi od svih božanstava) učini da svako od nas ima široku plejadu osećanja i misli vezanih za isto tako široku plejadu osoba.

I sad, posle svega rečenog, šta zapravo deli te ljude koje poznajemo (ili mislimo da poznajemo)?

Ne mogu a da ne potegnem za argumentom da ih deli samo naš individualni, sebični i nimalo objektivni doživljaj sveta, za koji verujem da je možda i jedina stvar kojom komuniciramo sa spoljašnjim svetom (da ne kažem univerzumom).
A možda je pitanje trebalo biti postavljeno od drugog kraja ... da li mi zapravo poznajemo ljude (koje kod "kategorije" bili)? Da li ih mi zapravo uopšte možemo poznati i približno tome da bi na njih nalepili onu našu nalepnicu?

Iskreno, ponekad se plašim da odgovaram na svoja pitanja. Mislim da ne možemo i da je i to još samo jedna u nizu naših obmana koje nam ispunjavaju usta ukusom misli da nešto znamo i razumemo. Nekako mi se čini da za svaku osobu odredimo jednu oblast, jedno igralište na kome se možemo sresti i popričati, poigrati se, prošetati, sedeti jedno uz drugo i osećati se spokojno. Ali, retko ko od nas će se usuditi da tu osobu uzme za ruku i povede je van tog igrališta. Svi smo mi vezani žicama od strahova i to valjda tako i mora da bude, pa ne izlazimo iz dvorišta, osim kad baš moramo.

Ponekad mi se čini da kad treba da se vidim sa nekim, osetim kako mi se unapred aktiviraju teme i regioni vezani za tu osobu, kako već ulazim na naše zajedničko igralište i kako znam kojih ćemo se igara igrati.

Da se vratim na podelu ... neka definicija bi verovatno rekla da su prijatelji samo oni za koje nemamo posebno ograđeno igralište, a da su svi ostali nešto drugo. Možda i to jeste tačno, ali ipak mislim da za različite prijatelje imamo različite teme, različitu dubinu, različitu semantiku, različit glas kojim pričamo, i različit žar kojim nam gori u očima dok pričamo.

Ono što sam siguran da razdvaja prijatelje od svih ostalih jeste potreba za upoznavanjem, odnosno činjenica da onog koga želiš da voliš - želiš da upoznaš, a onoga koga poznaješ želiš da voliš. Naizgled zatvoren krug, ali samo naizgled jer mi se čini da je mnogo više elipsa. Nema linerane algebre, nema prostih jednačina, nema sistema bez intergala ... onome što su nas učili svaka čast, ali to je bilo samo zato što ne bismo mogli da shvatimo ništa. Većina od nas.

I eto, malo po malo, počelo mi se činiti da nemam više ništa artikulisano za reći. A možda i ne treba sve reći, možda neke reči imaju mnogo više značenja kada se prećute.

Ostavljam vas da razmišljate u tišini o ljudima koje mislite da poznajete ...