Pre nekoliko dana sam pisao priču o "Poznanicima" aludirajući na činjenicu da nikad ne možemo biti sigurni šta je to što deli prijatelje od onih drugih. Ne znam koliko sam uspeo u tome, a koliko sam zalutao u nepregledna polja u koja nas lako reči odvedu.
Ipak, u svetlu nekih skorašnjih dešavanja i nedešavanja, a uz vremenski kumulativ na kojem leže neke veze sa nekim ljudima, mogu da kažem da mi se granica koja razdvaja prijatelje od onoh drugih nekako jasnije vidi; nekako jasnije mogu da pod rukom opipam taj nabor, šav.
I dakle, ko ili šta je prijatelj?
Možda da pokušam od činjenice da je prijatelj onaj koji želi da te razume, onaj koji pokušava da shvati šta to želiš da kažeš i koji, uprkos klupku u koje Idioglosija umota sve naše reči, želi da uhvati nit i sledi je, ne bi li došao do naše duše. To je prijatelj.
Prijatelj je onaj koji će na tvom licu videti promenu senki i svetla, onaj koji ti poznaje boje i koji zna zašto se u tvojim očima svetlo preliva tako kako se preliva.
Prijatelj je onaj koji će motriti tvoje korake, koji će pogledati u nebo i upozoravati te da skupiš krila ako vidi nadolazeću oluju. Isto tako, on će biti tu i da ti pomogne da okrpiš krila nakon oluje i neće se ljutiti što ga nisi poslušao i sklopio ih na vreme. Njemu sujeta ne znači mnogo.
Prijatelj je onaj koji te voli bez razloga i kome ne moraš da daješ povod; onaj koji ne traži obmanu za zalog, onaj koga ne moraš da osvajaš, prisvajaš, obmanjuješ, jer je prijateljstvo redak iskren odnos među ljudima gde je za razliku od mnogo toga iskrenost najvredniji zalog i što više tajni se podeli, to je črvšća veza među prijateljima.
Prijatelj je onaj sa kojim možeš da ćutiš, onaj za koga ne moraš da izmisliš sto čuda i vašara ne bi li ga zabavio: prijatelji pronalaze svoje puteve i u tišini, reči kao vodiči nisu neophodni.
I verovatno bih mogao još dugo ovako, ali neću, jer svako ima svoje reči kojima ume da nacrta svoje prijatelje.
Ipak, u svetlu nekih skorašnjih dešavanja i nedešavanja, a uz vremenski kumulativ na kojem leže neke veze sa nekim ljudima, mogu da kažem da mi se granica koja razdvaja prijatelje od onoh drugih nekako jasnije vidi; nekako jasnije mogu da pod rukom opipam taj nabor, šav.
I dakle, ko ili šta je prijatelj?
Možda da pokušam od činjenice da je prijatelj onaj koji želi da te razume, onaj koji pokušava da shvati šta to želiš da kažeš i koji, uprkos klupku u koje Idioglosija umota sve naše reči, želi da uhvati nit i sledi je, ne bi li došao do naše duše. To je prijatelj.
Prijatelj je onaj koji će na tvom licu videti promenu senki i svetla, onaj koji ti poznaje boje i koji zna zašto se u tvojim očima svetlo preliva tako kako se preliva.
Prijatelj je onaj koji će motriti tvoje korake, koji će pogledati u nebo i upozoravati te da skupiš krila ako vidi nadolazeću oluju. Isto tako, on će biti tu i da ti pomogne da okrpiš krila nakon oluje i neće se ljutiti što ga nisi poslušao i sklopio ih na vreme. Njemu sujeta ne znači mnogo.
Prijatelj je onaj koji te voli bez razloga i kome ne moraš da daješ povod; onaj koji ne traži obmanu za zalog, onaj koga ne moraš da osvajaš, prisvajaš, obmanjuješ, jer je prijateljstvo redak iskren odnos među ljudima gde je za razliku od mnogo toga iskrenost najvredniji zalog i što više tajni se podeli, to je črvšća veza među prijateljima.
Prijatelj je onaj sa kojim možeš da ćutiš, onaj za koga ne moraš da izmisliš sto čuda i vašara ne bi li ga zabavio: prijatelji pronalaze svoje puteve i u tišini, reči kao vodiči nisu neophodni.
I verovatno bih mogao još dugo ovako, ali neću, jer svako ima svoje reči kojima ume da nacrta svoje prijatelje.
Svidja mi se ovo za izmisljanje sto cuda. Koliko je mene zivciralo kad su neki ljudi u pokusaju da se sprijatelje sa mnom izmisljali sto cuda da me zabave iako sam rekla da to ne rade. A ja sam samo htela da legnemo na pod gledamo u plafon i filozofiramo ili radimo nesto zajedno. Nisam htela predstavu, nego druzenje, pa nisam beba.
ОдговориИзбриши