Stvarno ne volim:
Primitivizam, zaostalost u svakom smislu, banalnost, kliše, nemogućnost da se stvari sagledaju iz više uglova, duvanski dim, licemerje, nemarnost prema drugima, nepoznavanje sebe i svojih namera, lenjost, Internet Explorer, besciljnost, da jedem supu i glavno jelo iz istog tanjira, kad neko ne daje žmigavac kad skreće, komplikatore na dnevnoj bazi (one što im trebaju plan i razrada i za najmanju moguću stvar), uske vidike, ružičastu boju, neslano jelo, nepismenost, da posečem prst, narodnjake, turbo-folk, kad mi neko kaže da nema drugog načina, prašinu i otiske na stolu, nacionalizam, preglasnu muziku, kad mislim o ljudima koji ne zaslužuju da na njih trošim procesorsko vreme, kad nestane struje, smeće na ulicama, nemarnost prema javnoj svojini (opštem dobru), traženje izgovora radije nego traženje mogućnosti za akciju, povrće, činjenicu da se ljudi uopšte ne udubljuju ni u šta, televiziju, novine tipa "lepota i zdravlje" i "korisne, naučne" članke o psiho/fizičkim savetima, religiju, teološke dogme bilo koje vrste, ideologije i ljude koji se pecaju na iste, činjenicu da su ljudi prilično (softverom) ograničena bića, telefon, reklame, predrasude, činjenicu da ljudi ne mogu da razmišljaju sa uključenom verovatnoćom, opsednutost novcem, skripte koje ne rade, nacionalno svojatanje istaknutih ličnosti, zamršenost ljudskih odnosa i delovanja, da srećem ljude kojima ne želim da se javim, birokratiju ove države, internet i telefoniju u Srbiji, procese koji nemaju logičku potporu a za koje znam da se mogu odvijati na mnogo efikasniji način, rastanke, sopstvenu nemogućnost da sve snove pretočim u realnost, identifikovanje sa reprezentacijom (sportskom, naravno), besmislene sms poruke, činjenicu da neću imati dovoljno vremena da naučim sve što želim, odsustvo vizije kod ljudi, opštu nekulturu, običaje, neznanje elementarnih pojmova u bilo kojoj sferi, ljudsku posvećenost ambalaži, hardverske defekte, zlatni nakit (zlato kao izuzetan provodnik može čovečanstvu da pruži mnogo više na pametnijem mestu od nečijeg prsta ili uveta), etno fazone u muzici (izgovor za dodvoravanje seljadiji), potrebu za pretvaranjem, fosilna goriva, odsustvo urbanizma u nas, pomisao da ljudi ne shvataju da politika nije ideologija već biznis, nestrpljivost, egocentrizam (i onaj na dnevnoj bazi), verske praznike (crvena slova) i priredbe koji idu uz to, zaražene crack fajlove, stalno pričanje o tome kako je vaše dete užasno pametno, činjenicu da nikad nećemo znati mnogo o suštini stvari i Kosmosa, sladunjave parfeme, da pričam ujutru, pomodarstvo, naturanje stavova po svaku cenu, odsustvo strpljenja u svakom pogledu, nečitanje uputstva (jer je fakat potrebno!), odsustvo radoznalosti, spavanje, bez razloga namršetne i sive grimase na ulicama, odsustvo autoriteta, ono što se u Srbiji naziva jet-set, vreme kao izgovor, potrebu da radimo stvari bez razuma, emotivne kalkulacije, da preko telefona objašnjavam kako se instalira Windows, odsustvo empatije, robovanje bazičnim potrebama i nagonima, bajat hleb, tupe noževe, one koji po svaku cenu moraju da budu zanimljivi i duhoviti, neumesnost, činjenicu da nikad neću videti uživo EKV, Pink Floyd i Alice in Chains (sa Laynom), ljudsku potrebu da lako donosimo sud, loše puteve, zaborav, loše žice na gitari, pretplaćenost sportista i glumaca, bezobrazluk bilo koje vrste, pohlepu ...
Ne zaboravi veliku količinu zlata oko vratova određenih krupnijih, slabo kosmatih pojedinaca. Trebalo bi nekim zračenjem indukovati jaku struju kroz to zlato i eliminisati one koji ga nose najviše. Onda sve pretopiti, kao 1940-ih...
ОдговориИзбриши