Pogledah sad na ovaj svoj blog i shvatih da je prošlo 4 meseca kako ništa nisam pisao! Pa to je strašno! Za slučaj da ovo neko čita još uvek, evo objavljujem da nastavljam da pišem. Časna pionirska ...
Nego, današnja inspiracija je tako neinspirativna: posao.
Posao je nužno zlo svakog od nas. Može bilo ko da mi negira tu činjenicu, da se vadi na karijeru, želju z ausavršavanjem, dobre kolege, ostvarivanje sebe samog, bla-bla, ali na kraju svega, kada maske spadnu i kad ostanemo goli ispred ogledala (ok, ovo je smao metafora, nemoj da neko misli bukvalno) istina ima ružnije lice i kezi nam se govoreći kako je posao jedan veeeelki smor. Zlo. Lepo sam rekao.
Po starom dobrom običaju, sad ću ja da obrazložim to što sam napisao u prethodnoj rečenici.
Ljudi su po prirodi oportunisti - konformisti. To znači da se čovek prilagodio tako što je mogao da jede raznoliku hrane: od mesa, povrća, plodova kojekakvih, trave, strvina ... eto to je omogućilo da ova naša divna rasa, uz pacove, postane najrasprostranjenija vrsta sisara na planeti.
Ali, uz razvoj inteligencije, shvatili smo da možemo sebi uvek obezbediti po koji zalogaj više, te tako udarismo temelje svom komformističkom ponašanju. Naravno, nekoliko miliona godina evolucije je od nas stvorilo savršene konformiste te će naredni eon de-evolucije verovatno izazvati odumiranje naše rase, usled nereverzibilnosti naših navika.
Elem, posao, u današnjem smislu te reči bi trebao da predtsavlja pandan nekadašnjem šnjuvanju po šumama (i gorama) u potrazi za kakvom svinjom, jelenom, zecom ili tako nečim ... Možda i jeste. Čak i ako jeste, opet smatram da su i tada ljudi jedva čekali da završe lov, da se najedu i poizvrću i spavaju. Konformizam, kaže vam.
Danas manje više isto to radimo: umesto jurnjave za zecom, ja jurim brojke i slova po ceo dan da bi dobio neke papire uz pomoć kojih ću u "Rodi", "Merkatoru", "Interexu", itd. kupiti 1 kg mesa, 5 kg krompira i slično.
Dakle, kad čovek malo bolje pogleda, šta se tu promenilo? Ambalaža, kako lova, tako i lovine: koplje od kamena je zamenila tastatura, a razigranog zekana primamljivo isečene šnicle u zamrzivaču supermarketa.
A posao smara i pritiska, baš kao što je naše pretke koji su morali da trče po šumama i gorama.
Sve ovo sam hteo da ispričam kao uvod, ali se oteglo ... Poenta je da ne postoji dobar posao, ne u smislu finansija, karijere ili slično, već u smislu čovekovog bića. Uvek će posao pritiskati lenji duh u nama, pa će i najbolji i najbolje plaćeni posao izazivati očaj. A kako i neće, kad je to minimum 8 sati vremena kad nismo svoji, kad po definiciji ne smemo da se bavimo sobom ... To je 1/3 dana, a 1/2 vremena koje budni provedemo u životu.
I ne treba nikada da pristanemo na to da volimo posao! Mora uvek da ostane u nama jedna zera bunta ka onome čemu dajemo polovinu svog života!
Voleo bih da sam pametniji pa da mogu da smislim neki bolji način da ulovim zeca danas, i da me manje umara taj lov. Ali bojim se da od toga nema ništa.
A mator sam da počnem da igram fudbal i tako to ...
Nego, današnja inspiracija je tako neinspirativna: posao.
Posao je nužno zlo svakog od nas. Može bilo ko da mi negira tu činjenicu, da se vadi na karijeru, želju z ausavršavanjem, dobre kolege, ostvarivanje sebe samog, bla-bla, ali na kraju svega, kada maske spadnu i kad ostanemo goli ispred ogledala (ok, ovo je smao metafora, nemoj da neko misli bukvalno) istina ima ružnije lice i kezi nam se govoreći kako je posao jedan veeeelki smor. Zlo. Lepo sam rekao.
Po starom dobrom običaju, sad ću ja da obrazložim to što sam napisao u prethodnoj rečenici.
Ljudi su po prirodi oportunisti - konformisti. To znači da se čovek prilagodio tako što je mogao da jede raznoliku hrane: od mesa, povrća, plodova kojekakvih, trave, strvina ... eto to je omogućilo da ova naša divna rasa, uz pacove, postane najrasprostranjenija vrsta sisara na planeti.
Ali, uz razvoj inteligencije, shvatili smo da možemo sebi uvek obezbediti po koji zalogaj više, te tako udarismo temelje svom komformističkom ponašanju. Naravno, nekoliko miliona godina evolucije je od nas stvorilo savršene konformiste te će naredni eon de-evolucije verovatno izazvati odumiranje naše rase, usled nereverzibilnosti naših navika.
Elem, posao, u današnjem smislu te reči bi trebao da predtsavlja pandan nekadašnjem šnjuvanju po šumama (i gorama) u potrazi za kakvom svinjom, jelenom, zecom ili tako nečim ... Možda i jeste. Čak i ako jeste, opet smatram da su i tada ljudi jedva čekali da završe lov, da se najedu i poizvrću i spavaju. Konformizam, kaže vam.
Danas manje više isto to radimo: umesto jurnjave za zecom, ja jurim brojke i slova po ceo dan da bi dobio neke papire uz pomoć kojih ću u "Rodi", "Merkatoru", "Interexu", itd. kupiti 1 kg mesa, 5 kg krompira i slično.
Dakle, kad čovek malo bolje pogleda, šta se tu promenilo? Ambalaža, kako lova, tako i lovine: koplje od kamena je zamenila tastatura, a razigranog zekana primamljivo isečene šnicle u zamrzivaču supermarketa.
A posao smara i pritiska, baš kao što je naše pretke koji su morali da trče po šumama i gorama.
Sve ovo sam hteo da ispričam kao uvod, ali se oteglo ... Poenta je da ne postoji dobar posao, ne u smislu finansija, karijere ili slično, već u smislu čovekovog bića. Uvek će posao pritiskati lenji duh u nama, pa će i najbolji i najbolje plaćeni posao izazivati očaj. A kako i neće, kad je to minimum 8 sati vremena kad nismo svoji, kad po definiciji ne smemo da se bavimo sobom ... To je 1/3 dana, a 1/2 vremena koje budni provedemo u životu.
I ne treba nikada da pristanemo na to da volimo posao! Mora uvek da ostane u nama jedna zera bunta ka onome čemu dajemo polovinu svog života!
Voleo bih da sam pametniji pa da mogu da smislim neki bolji način da ulovim zeca danas, i da me manje umara taj lov. Ali bojim se da od toga nema ništa.
A mator sam da počnem da igram fudbal i tako to ...
Нема коментара:
Постави коментар