Pomodarija, šta li

Ne znam da li ste primetili, a verujem da jeste, kako nas je u zadnjih par godina poplavila najezda kojekakvih serija. Ne mislim ovde na one latino-plačem-skičim-vrištim-sečemvene serije, već ove "urbane" i "cool". A što je najgore ... ponekad mi se čini da te latino i nisu najgore, a evo i zašto.

U naše bezbrižne domove su se, u onim satima kad verovatno svako od nas legne u krevet i želi da se opusti, uselili istraživači ubistava, patolozi, hirurzi, sredovečme žene sumnjivog morala, advokati ... I svi oni su nam u to vreme kada treba da se opustimo doneli stvari koje smatram prilično nenormalnim za prosečnu osobu.
Najstrašnije je to što smo svi oguglali na takve stvari, jer svako veče pred spavanje vidimo dva-tri prerezana vrata, odsečene glave, lekcije iz sexa sredovečnih žena koje imaju moral maloletnih prostituki, dve-tri kile ljudskih organa ...

Pitam se sa čim mi to odlazimo na spavanje i šta ostaje da se vrti u nekom tamo back procesu dok spavamo? Kako uopšte i da budemo normalni?

Pored svikavanja na kojekakve morbidnosti (znate onu kliše scenu kad patlog OBAVEZNO mora da doručkuje na stolu gde je isečen neki ljudski leš u trenutku kad glavni junak upada u cyber mrtvačnicu) ono što ću dalje napisati me možda još više brine.
To je laž koju ove serije plasiraju. Da, laž. Iako znam da se moja seka sada neće složiti u potpunosti, ali ove serije su fabrike laži, lepo i kulturno upakovanih, te su još opasnije od onih "rosa salvaje" kuknjava i propalih ljubavi. Za ono svako zna da je bullshit sa kilometar i ne uzima za ozbiljno, ali ovo ...

Sigurno ste primetili kako je to cool biti patolog, on samo uzme svoju testericu, odseče koji komad mesa i ustanovi u koje vreme je mama od ubice počešala desnu nadlakticu i prebacila na CNN. Takođe, jasno se može utvrditi, onako uzgred, da glavni junak nije video porodicu već 125 sati jer je na poslu i to je jako cool. Mislim, ko od nas to ne želi?

Dalje, primetili ste sigurno da su u serijama svi detektivi opremljeni sa šestim, sedmim i osmim čulom, vide u prošlost i budućnost, imaju u glavama baze podataka kojih se i Wikipedija stidi i uber brze procesore kojima u trenutku izvlače podatke iz baza.

Ili one (uh kako da ovo kažem kulturno) ženetine koje žive krajnje razlbudno i time pokazuju kako su one urbane i emancipovane .... uh! A uz to valjaju kojekakve vrednosti koje sam upravo slušao na radiju B92 u pismu neke budale ...

Ili advokati koji uvek, ali uvek imaju neke extra slučajeve, i sve što im se dešava je tako coool. Svi se zezaju po sudovima, bore se, pobeđuju, ponekad izgube čisto da bi se oko toga napravila mini drama da se glavni junaci isplaču čisto da se vidi kako su oni ljudi od krvi i mesa ... a nikad nemaju slučaj da je komšija nekome ukrao meter zemlje ili obrao šljivu na međi ...

Ili hirurzi, koji u toku rutinske operacije kakva je presađivanje srca raspravlja sa bivšom ženom, u prisustvu kuma (anesteziologa) i dve ljubavnice (od kojih je bar jedna žena kuma anesteziologa) o tome kako im je brak u krizi i kako bi trebali da odu na jedrenje Mediteranom, da osveže vezu. Mislim ... oni su ionako toliko dobri u poslu da transplatacija srca dođe kao pijuckanje kafe u kafeu ...

I tako, da ne nabrajam više, shvatili ste.

Sve te divne serije su uslovile da se i omladina povodi za sjajnim zanimanjima i zezanju koje ide uz to kad ste lekar, advokat, detektiv ili kurv...pardon emancipovana žena.

Šta da kažem, drago mi je da imam National Geographic i History, tako da mi ne mogu ništa!