Ceo život ubeđujemo sebe da naše srce treba da bude naš vodič kroz život i srljamo za njim, ljutimo se na sebe kada ga ne slušamo, smatramo da nismo ispravni i iskreni ukoliko nećemo da ga pratimo ...
A šta je, zapravo, taj naš vodič? Odakle taj vodič dolazi? Zbog čega verujemo da on postoji?
Pitam sebe da li je naše srce samo glas koji želimo da slušamo, da li je to samo prirodan urođeni bunt prema razumu i racionalnim objašnjenjima? Da li je srce samo još jedan u nizu naših placeba koju nam pomažu da mislimo da je naš život živ, vredan i ispunjen? Da, isto kao i religija, praznoverja, sudbine ...
Uglavnom sam pokušavao da pratim svoje srce čitav život, i bez obzira na to što sam svaki put plaćao visoku cenu za to, nastavljao sam da pratim tu vatru koja nas sve vodi i obmanjuje.
Sa godinama sam samo postao svestan da će me svaki put na koji me povede srce uvaliti u problem koji će samo razum moći da reši, jer verovatno razum i služi za to: da nas čupa iz situacija u koje nas smesti srce. Ali i dalje se vodim za tim starim lažovom, za tim drevnim vetrom koji nam puni jedra i vodi u nepoznato.
Ne želim da razmišljam o tome šta je ispravno a šta ne, jer ni ispravnost ne postoji; niko je još nije izmerio i utvrdio. Samo je pitanje šta će nas na kraju odvesti tamo gde ono drugo neće moći da nas izvadi.
A šta je, zapravo, taj naš vodič? Odakle taj vodič dolazi? Zbog čega verujemo da on postoji?
Pitam sebe da li je naše srce samo glas koji želimo da slušamo, da li je to samo prirodan urođeni bunt prema razumu i racionalnim objašnjenjima? Da li je srce samo još jedan u nizu naših placeba koju nam pomažu da mislimo da je naš život živ, vredan i ispunjen? Da, isto kao i religija, praznoverja, sudbine ...
Uglavnom sam pokušavao da pratim svoje srce čitav život, i bez obzira na to što sam svaki put plaćao visoku cenu za to, nastavljao sam da pratim tu vatru koja nas sve vodi i obmanjuje.
Sa godinama sam samo postao svestan da će me svaki put na koji me povede srce uvaliti u problem koji će samo razum moći da reši, jer verovatno razum i služi za to: da nas čupa iz situacija u koje nas smesti srce. Ali i dalje se vodim za tim starim lažovom, za tim drevnim vetrom koji nam puni jedra i vodi u nepoznato.
Ne želim da razmišljam o tome šta je ispravno a šta ne, jer ni ispravnost ne postoji; niko je još nije izmerio i utvrdio. Samo je pitanje šta će nas na kraju odvesti tamo gde ono drugo neće moći da nas izvadi.
Нема коментара:
Постави коментар