Upravo to me je mučilo pre 2 dana, kada sam shvatio da je jedini način da kontaktiram sa ljudima koje sam zaboravio pre (bukvalno) 10 godina - mojim drugarima iz srednje škole i sa akademije, upravo i jedino Facebook. Mi smo se rastali pre ogrmonih 10 godina, pre ere mobilnih telefona i mejlova, IM naloga i sličnog, tako da su nam u najboljem slučaju ostali brojevi fixnih telefona, što i nije neka stvar.
I tako, posle jedne besane noći, za i protiv, odlučio sam da pređem preko sve mržnje koju sam gajio preko FB i juče otvorih nalog ... i juče mi je bio možda najšokantniji dan u životu!
Čuo sam se (i video čak) sa 30-tak ljudi iz tog zaboravljenog doba, saznao da se pravi okupljanje klase (i to na moj rođendan!), padao u šokove zbog "imam dvoje dece" i premro kad sam čuo da jedan drugar, nažalost, više ne hoda pod ovim Suncem.
Sve u svemu, šokantno!
Nekad treba pogaziti svoj princip, definitivno.
Druže normalni ljudi se razvijaju i oni ne pogaze principe, već ih prevaziđu. Ja lično ne bih voleo da sam pre godinu dana bio pametniji nego danas.
ОдговориИзбриши