Šetam gradom i primećujem sve veći broj security osoblja ispred zgrada. Čuvaju. Čuvaju kontraverzne biznismene, poštenjačine, koji su eto, naporno radili i sada neko želi da ih ubije, kidnapuje, ucenjuje ...
Pitam se koliko ustvari košta biti bogat. Da li je cena bogatstva zarobljeništvo u svom lux-stanu od 180 m2, punom fensi tepiha, plazma televizora i mermera, dok ti u zgradi sedi četa skupo plaćenih glupana iz security-agencija? Da li je cena bogatstva nemogućnost izlaženje na ulicu bez oklopno-transportnog džipa marke Audi Q7 ili BMW X6?
A u celoj priči su mi još interesantniji sami pripadnici obezbeđenja: to su uglavnom sitne baje u krupnim kombinezonima, sa još krupnijim grbovima koji označavaju pripadnost elitnim (i jedinim) jediniciama svoje agencije ... Ono što je izvesno da ti kombinezoni i kvazi-vojne čizme imaju spososbnost da napumpaju čoveka, da mu uliju kilogram samopouzdanja i veličine, i daju onaj pogled ispod oka ... znate, ono "joj što sam za*eban".
U samu taktiku odbrane ne bih ni ulazio, jer verujem da bi svaki prosečan tim odvalio u nekoliko sekundi to obezbeđenje, ali hajde ...
Kontam da to obezbeđenje i nije tu da obezbedi: verujem da su oni tu da pokažu statusni simbol svog gazde, baš kao i skupi autmobili, maloletnice koje vodaju i propale firme koje otkupljuju. Sve to je samo puka seljana, baš kao oni zigani u Draginju, što zidaju kuće od 16 spratova i oslikavaju ih freskama, a ustavri žive u šupama iz pomenutih građevina (da se ne prlja).
I na kraju, šta njima sve to vredi? Džaba im ukradene pare koje ne mogu ni da izbroje, jer ne mogu ni da ih potroše. Ja sa svojom platicom imam sve, uglavnom, i imam slobodu da prolazim sa rukama u džepovima pored njihovih (slabo) čuvanih tamnica i da zviždućem, jer sam običan lik.
Običan i slobodan. I to je to!
Pitam se koliko ustvari košta biti bogat. Da li je cena bogatstva zarobljeništvo u svom lux-stanu od 180 m2, punom fensi tepiha, plazma televizora i mermera, dok ti u zgradi sedi četa skupo plaćenih glupana iz security-agencija? Da li je cena bogatstva nemogućnost izlaženje na ulicu bez oklopno-transportnog džipa marke Audi Q7 ili BMW X6?
A u celoj priči su mi još interesantniji sami pripadnici obezbeđenja: to su uglavnom sitne baje u krupnim kombinezonima, sa još krupnijim grbovima koji označavaju pripadnost elitnim (i jedinim) jediniciama svoje agencije ... Ono što je izvesno da ti kombinezoni i kvazi-vojne čizme imaju spososbnost da napumpaju čoveka, da mu uliju kilogram samopouzdanja i veličine, i daju onaj pogled ispod oka ... znate, ono "joj što sam za*eban".
U samu taktiku odbrane ne bih ni ulazio, jer verujem da bi svaki prosečan tim odvalio u nekoliko sekundi to obezbeđenje, ali hajde ...
Kontam da to obezbeđenje i nije tu da obezbedi: verujem da su oni tu da pokažu statusni simbol svog gazde, baš kao i skupi autmobili, maloletnice koje vodaju i propale firme koje otkupljuju. Sve to je samo puka seljana, baš kao oni zigani u Draginju, što zidaju kuće od 16 spratova i oslikavaju ih freskama, a ustavri žive u šupama iz pomenutih građevina (da se ne prlja).
I na kraju, šta njima sve to vredi? Džaba im ukradene pare koje ne mogu ni da izbroje, jer ne mogu ni da ih potroše. Ja sa svojom platicom imam sve, uglavnom, i imam slobodu da prolazim sa rukama u džepovima pored njihovih (slabo) čuvanih tamnica i da zviždućem, jer sam običan lik.
Običan i slobodan. I to je to!
Нема коментара:
Постави коментар