Sinoć sam odgledala divan film, jedan od onih, kojima je teško odrediti žanr. Film u velikom gradu iz druge perspektive, sa pričom, koja nosi, savršeno doradjenim scenariom, gde se neprestano preliva komunikaciona supstanca, puno hemije i malo likova, što apsolutno prkosi holivudskoj formuli za uspeh i potrebi za specijalnim efektima (čija cena bi verovatno rešila svetsku ekonomsku krizu) i armiji od 10.000 limenih kreatura.
Negde posle ponoći je anatomski jastuk gostoljubivo primio moju glavu i baš kad je neurohemija pokrenula neuralnu buku, druga buka me grubo iščupala iz R.E.M.-a! Počelo je nešto što je u naletima post-olujnog vetra zvučalo kao eksperiment na primatskim vrstama, gde ih otprilike uče da pevaju. A onda sam shvatila da se na samo 100 m od moje glave odvija: srozavanje morala, glorifikacija izopačenosti, degradacija sistema vrednosti i svakog muzičkog ukusa, u prevodu: nastup Seke Aleksić.
Jači nego ikad, nego šta! Jači od mog sna, od potrebe da regenerišem svoj nervni sistem, od klavirskih melodija moje boginje, od zvučnog zida mog životnog prostora.
Teši me samo izjava meni omiljenog umetnika: "Sada je tako sve dok ne bude drugačije."
Negde posle ponoći je anatomski jastuk gostoljubivo primio moju glavu i baš kad je neurohemija pokrenula neuralnu buku, druga buka me grubo iščupala iz R.E.M.-a! Počelo je nešto što je u naletima post-olujnog vetra zvučalo kao eksperiment na primatskim vrstama, gde ih otprilike uče da pevaju. A onda sam shvatila da se na samo 100 m od moje glave odvija: srozavanje morala, glorifikacija izopačenosti, degradacija sistema vrednosti i svakog muzičkog ukusa, u prevodu: nastup Seke Aleksić.
Jači nego ikad, nego šta! Jači od mog sna, od potrebe da regenerišem svoj nervni sistem, od klavirskih melodija moje boginje, od zvučnog zida mog životnog prostora.
Teši me samo izjava meni omiljenog umetnika: "Sada je tako sve dok ne bude drugačije."
Ma, pusti Seku! Reci koji je film? Tako nadahnut opis shvatila sam kao sjajnu preporuku.
ОдговориИзбришиNije ni kod nas bilo tiho danas. Najpre, od ranog jutra čula se vriska dece praćena pištaljkama. Mislim: još jedni maturanti, mada se ranoranilačke aktivnosti ne uklapaju baš u njihov profil. I sve milslim "proći će" i tek nakon više sati vidim da se na početku pešalke zone odigrava odbojkaški turnir, a količina uzvika zavisi od broja navijača ili od trenutno prisutnih klinaca. I taman su se oni umirili, krenuli su - bajkeri.
Vi ljudi imate sreće, naime, vaš grad živi, nešto se dešava, u pokretu su, gostovanja , koncerti. Kod mene mrtvilo. Pa do pre samo nekoliko godina, da su postojali ovi postovi, moglo se čitati kako je kriza, ništa se ne dešava, nema koncerata, sportskih aktivnosti. To mi liči na ono kad će leto da se ogrejemo, a kad stigne kukamo kako izgorešmo, prokuvašmo itd. Ja sam možda i srećnik jer živim na periferiji i onako malog grada.
ОдговориИзбришиSinoc sam slucajno uhvatila film koji trazim vec mesecima... The science of sleep...
ОдговориИзбришиOdgledaj.. uzivaces :D
Primila k znanju.
ОдговориИзбриши