Odavno nisam pisao, barem ne jezikom koji može da se pročita. Nikada se nisam plašio da nemam šta da kažem, već suprotnog: da imam da kažem previše toga. Previše toga što ionako ništa ne znači i onoga što ništa neće promeniti. Nikad. Dobro, možda nekad, jer moje verovanje u nasumičnost i verovatnoću mi svaku nemogućnost začini zrnom skrivene verovatnoće ... nah, ionako nije bitno.
Osećam da ne moram da pišem šta je novo: oni koji trebaju i žele da znaju ionako znaju. Svi mi smo knjige, otvoreni i dostupni, samo je pitanje koliko je čitaoc zainteresovan i tako je uvek. I u svemu.
A kako svet izgleda kroz moje oči? Pa ne znam, iskreno. Kao i uvek ... uh to uvek ... previše drame oko stvari koje to ne zaslužuju, ali i oko onih koji to zaslužuju, tako da uvek stignem do proplanka sa koga više ne mogu razaznati ništa jasno, tako da i moje vilin oči više ne mogu jasno videti.
Nade, misli, izgledi, ples sa verovatnoćom, razočarenje, nerazumevanja, emocije, razlozi, odgovori, čekanja ... smiksano u tom blenderu marke "Život", kupljenom u kineskoj radnji, bez ikakvog razloga i povoda.
Ali to je ionako još jedan mali trn u mojoj kruni, i verovatno ne bode drugačije od ostalih. Osim što bode svežije. Znam da će ionako pre ili kasnije neki drugi trn preuzeti njegovu ulogu, pa mi je svejedno.
Mislite da govorim o ravnodušnosti? Onda stvarno ništa ne znate ...
Osećam da ne moram da pišem šta je novo: oni koji trebaju i žele da znaju ionako znaju. Svi mi smo knjige, otvoreni i dostupni, samo je pitanje koliko je čitaoc zainteresovan i tako je uvek. I u svemu.
A kako svet izgleda kroz moje oči? Pa ne znam, iskreno. Kao i uvek ... uh to uvek ... previše drame oko stvari koje to ne zaslužuju, ali i oko onih koji to zaslužuju, tako da uvek stignem do proplanka sa koga više ne mogu razaznati ništa jasno, tako da i moje vilin oči više ne mogu jasno videti.
Nade, misli, izgledi, ples sa verovatnoćom, razočarenje, nerazumevanja, emocije, razlozi, odgovori, čekanja ... smiksano u tom blenderu marke "Život", kupljenom u kineskoj radnji, bez ikakvog razloga i povoda.
Ali to je ionako još jedan mali trn u mojoj kruni, i verovatno ne bode drugačije od ostalih. Osim što bode svežije. Znam da će ionako pre ili kasnije neki drugi trn preuzeti njegovu ulogu, pa mi je svejedno.
Mislite da govorim o ravnodušnosti? Onda stvarno ništa ne znate ...
@: "Svi mi smo knjige, otvoreni i dostupni"
ОдговориИзбриши"Свако тело је књига, књига крви. Где год отвориш, читаш." (Клајв Баркер)
Bravo Miki, upravo mi je to bila ideja, tj. ta rečenica citirana sa tvoje strane, tako davno :) Vidiš, oni koji trebaju da se pronađu, pronađu se ... nekakav fatalizam, samo savršena matematika!
ОдговориИзбришиKnjiga je inspiracija duse, zbirnica znanja, iskustava, misli i emocija... Svrha i smisao knjige je da bude procitana i dostupna ljudima koji zele da je citaju...
ОдговориИзбришиAko se SAMA zatvara i krije od tuđih pogleda,
Ako ne daje odgovore na naša pitanja, ili bar ideju gde bismo taj odgovor mogli potražiti,
možda to ima nije knjiga...možda ipak nismo svi knjige...