Odnesem ja danas glavu na šišanje, posle nekog vremena; nije zato što volim to moderiranje nego što sam počeo svako jutro da se plašim osobe koju vidim u ogledalu. Elem, nateram sebe da učinim tih 50 koraka do frizera (po defaultu, šišaš se kod najbližeg, ne najboljeg frizera, jel) i eto, odvučem se i smestim donji deo svojih leđa u udobnu žutu stolicu, poverivši svoju glavu majstorima. ...
Još jedno elem je potrebno da se upustim u priču: opustim se ja tako dok mi štrićkaju oko glave, i taman odlutah u neke while petlje PHP-a kad, odjedared moje uvo počinje da hvata signale koji me odvukoše nazad u surovu sliku plitkog lineranog sveta, poznatog kao realnost.
I da ne okolišam više sa tim mojim složeno složenim rečenicama ... shvatim ja da majstor frizer i kolega mušterija upravo vode razgovor od koga sam zastao i na brzinu se preslišao da li sam ušao kod muškog ili ženskog frizera. Možda je potrebno ili nepotrebno reći da su i jedan i drugi lepi, mišićavi momci, kojima ja teretana veći deo realnosti ... uh!
Pale su tu priče tipa "brate, ova krema za depilaciju ti je bolja", "ovaj solarijum je ovakav", "ova kašica za dijetu" ... vidim ja, odneo Rogati šalu, ukucam na brzinu "die(mysql_error()", ne verujući u to što slušam ....
I eto, dragi svete ... kuda mi to plovimo? Kakve nas to nove zelene obale čekaju gde su nabildovani glatki muškarci sa minđušicom u uvetu, bez da znaju da se "last minute" ne kaže "poslednja šansa" (citat kolege frizera) i djeve, glatke, iskvarcovane i doterane ... Kakav je to novi svet gde će nam biti potrebna samo ambalaža, gde nećemo mariti više za ostala čula do očiju?
Kakve su to obale i šta ćemo na njima raditi mi dlakavi, mršavi, debeli, prirodne kose, nefazoniranih obrva i bez minđušica, što ponešto znamo o mezonima, alkaloidima, ćelijskim jezgrima, padežima, i sličnim nebitnim stvarima? Kakve su naše šanse da nastavimo vrstu?
Verovatno minimalne ... zato će se, konačno, točak Evolucije okrenuti za još jedan stepen i na scenu izneti divne nove ljude, savršene mašine za repliciranje novih savršenih ljudi ...
Samo, možda će nekada u budućnosti isto ovako neko od njih biti zatečen u nekoj svojoj dijeta-solarijum petlji i bačen o tlo ružne realnosti kada čuje nešto još bizarnije ... ko zna.
Frizeraj je opaka rabota, kažem vam ja.
Još jedno elem je potrebno da se upustim u priču: opustim se ja tako dok mi štrićkaju oko glave, i taman odlutah u neke while petlje PHP-a kad, odjedared moje uvo počinje da hvata signale koji me odvukoše nazad u surovu sliku plitkog lineranog sveta, poznatog kao realnost.
I da ne okolišam više sa tim mojim složeno složenim rečenicama ... shvatim ja da majstor frizer i kolega mušterija upravo vode razgovor od koga sam zastao i na brzinu se preslišao da li sam ušao kod muškog ili ženskog frizera. Možda je potrebno ili nepotrebno reći da su i jedan i drugi lepi, mišićavi momci, kojima ja teretana veći deo realnosti ... uh!
Pale su tu priče tipa "brate, ova krema za depilaciju ti je bolja", "ovaj solarijum je ovakav", "ova kašica za dijetu" ... vidim ja, odneo Rogati šalu, ukucam na brzinu "die(mysql_error()", ne verujući u to što slušam ....
I eto, dragi svete ... kuda mi to plovimo? Kakve nas to nove zelene obale čekaju gde su nabildovani glatki muškarci sa minđušicom u uvetu, bez da znaju da se "last minute" ne kaže "poslednja šansa" (citat kolege frizera) i djeve, glatke, iskvarcovane i doterane ... Kakav je to novi svet gde će nam biti potrebna samo ambalaža, gde nećemo mariti više za ostala čula do očiju?
Kakve su to obale i šta ćemo na njima raditi mi dlakavi, mršavi, debeli, prirodne kose, nefazoniranih obrva i bez minđušica, što ponešto znamo o mezonima, alkaloidima, ćelijskim jezgrima, padežima, i sličnim nebitnim stvarima? Kakve su naše šanse da nastavimo vrstu?
Verovatno minimalne ... zato će se, konačno, točak Evolucije okrenuti za još jedan stepen i na scenu izneti divne nove ljude, savršene mašine za repliciranje novih savršenih ljudi ...
Samo, možda će nekada u budućnosti isto ovako neko od njih biti zatečen u nekoj svojoj dijeta-solarijum petlji i bačen o tlo ružne realnosti kada čuje nešto još bizarnije ... ko zna.
Frizeraj je opaka rabota, kažem vam ja.
Нема коментара:
Постави коментар