Ne znam da li ste se ikada zapitali o paralelnosti koja nas okružuje i koja se prožima svuda po ovom svetu ... ah, da, možda bih najpre mogao da objasnim o čemu to pričam, odnosno želim da pričam.
Mislim na paralelnost u smislu mogućnosti da se neke stvari događaju paralelno sa tokovima naših života ali da uopšte ne zavise od nas, čak da se nikada ne sretnu. Nadam se da sada žmirite na jedno oko i počinjete da klimate potvrdno glavom. Ukoliko je to slučaj pozivam vas da nastavimo priču.
Uz tri kašike šećera u moj čaj ono što ću vam reći o paralelnosti i nije neko otkrovenje. To zaista postoji. Ni to nije neko otkrovenje. Ali otkrovenje može biti naterati naš mozak da pokuša da shvati i proširi svoj opseg shvatanja paralelnosti ...
Hajde, zapitajte se, nismo li svi mi podešeni tako da smatramo ovaj svet manje-više sopstvenom tragi-komedijom sa elementima akcije, trilera, malo pornografije, drame, malo horora i da verujemo da manje-više postoji samo jedan glavni put na koji se samo uključuju i isključuju drugi putevi koji se iz retrovizora gube jako brzo?
Zamislite sada, eksperimenta radi, jednu sebi ne tako blisku osobu, ali osobu koju poznajete dovoljno da znate ko je, šta obično radi ... da li možete da prihvatite da ona sada negde, na nekom drugom mestu živi svoj život, da njen tok i dalje postoji, nezavisno od vašeg? Možda možemo to da prihvatimo samo delimično i to na nivou jednostavnog racionalnog objašnjenja tipa "Da, naravno" ... ali da li je tako?
Meni se često čini da nije. Kada sedite i razgovarate sa nekim, oslušnite tada ovu misao i možda shvatite da ćete uhvatiti sebe sa mišlju da u datom trunutku postojite samo vi i ta osoba, da su svi ostali filmovi prekinuti, da je jedini tok na ovom svetu zapravo to što se vama dešava a da je sve ostalo samo scenografija, soundtrack.
Bez posebne namere da zagovaram egocentrizam ili bilo kakve -izme, ali stvarno verujem da tu ima nešto po sredi, nešto što nam ne dozvoljava da prihvatimo činjenicu da postoje paralelni tokovi, milioni, milijarde njih.
Eto, to je otprilike to. I zato se nemojte čuditi kada sledeći put krišom poravnavam stvari na polici u nekoj prodavnici ... samo tragam za paralelnošću i simetrijom.
Posvećeno mojoj prijateljici Aleksandri Ć. :)
Mislim na paralelnost u smislu mogućnosti da se neke stvari događaju paralelno sa tokovima naših života ali da uopšte ne zavise od nas, čak da se nikada ne sretnu. Nadam se da sada žmirite na jedno oko i počinjete da klimate potvrdno glavom. Ukoliko je to slučaj pozivam vas da nastavimo priču.
Uz tri kašike šećera u moj čaj ono što ću vam reći o paralelnosti i nije neko otkrovenje. To zaista postoji. Ni to nije neko otkrovenje. Ali otkrovenje može biti naterati naš mozak da pokuša da shvati i proširi svoj opseg shvatanja paralelnosti ...
Hajde, zapitajte se, nismo li svi mi podešeni tako da smatramo ovaj svet manje-više sopstvenom tragi-komedijom sa elementima akcije, trilera, malo pornografije, drame, malo horora i da verujemo da manje-više postoji samo jedan glavni put na koji se samo uključuju i isključuju drugi putevi koji se iz retrovizora gube jako brzo?
Zamislite sada, eksperimenta radi, jednu sebi ne tako blisku osobu, ali osobu koju poznajete dovoljno da znate ko je, šta obično radi ... da li možete da prihvatite da ona sada negde, na nekom drugom mestu živi svoj život, da njen tok i dalje postoji, nezavisno od vašeg? Možda možemo to da prihvatimo samo delimično i to na nivou jednostavnog racionalnog objašnjenja tipa "Da, naravno" ... ali da li je tako?
Meni se često čini da nije. Kada sedite i razgovarate sa nekim, oslušnite tada ovu misao i možda shvatite da ćete uhvatiti sebe sa mišlju da u datom trunutku postojite samo vi i ta osoba, da su svi ostali filmovi prekinuti, da je jedini tok na ovom svetu zapravo to što se vama dešava a da je sve ostalo samo scenografija, soundtrack.
Bez posebne namere da zagovaram egocentrizam ili bilo kakve -izme, ali stvarno verujem da tu ima nešto po sredi, nešto što nam ne dozvoljava da prihvatimo činjenicu da postoje paralelni tokovi, milioni, milijarde njih.
Eto, to je otprilike to. I zato se nemojte čuditi kada sledeći put krišom poravnavam stvari na polici u nekoj prodavnici ... samo tragam za paralelnošću i simetrijom.
Posvećeno mojoj prijateljici Aleksandri Ć. :)
U pravu si da je tesko na dubljem nivou prihvatiti da su svi drugi paralelni tokovi podjednako bitni kao i nas sopstveni. Svi smo na povrsini svesni toga, ali malo ljudi zaista prihvata sustinu. Kad razmislim sad, verovatno ubice, silovatelji i zlocinci svih kategorija nemaju osecaj za postojanje paralelnih tokova, ili makar za njihovu znacajnost i zato 'ko jebe statiste u mom zivotu.'
ОдговориИзбриши...pa da možda neko iz paralelnog sveta, neko na drugom mestu nastavi u drugom jeziku...
ОдговориИзбришиPijem čaj...Brez sladkorja. Geishin čaj. Barva vzemirja okus, okus dodaja nove barve paralelnih svetov. Samo vzporednih?! Izhajam iz spiralnih občutij in paradoksa, da se nekje konča tudi krožnica. Korak za korakom stopamo v "svetove" drugih ljudi..., tistih, ki se jih želimo dotakniti s svojim življenjem in takrat paralele zatajijo in ratio postane brezpredmeten.
Zame bi glavna ulica predstavljala grozljivko ali tragikomedijo. Obstajajo medmrežja, razpotja misli,križišča zločinov in kazni, perpetuum mobile občutenj, zato scenarija enosmernosti ne morem sprejeti. Življenje določa večplastnost in ko se naslednjič srečava v supermarketu bom vedela, da je tvoje (kot tudi moje) iskanje simetrije zaman.
Srdačan pozdrav, Vlasta
P.S.
Translate: ako je potrebno: B.P.