Mantra

Verujem da svako od nas ima neke svoje male reči, stihove, rituale kojima se drži za tlo onda kada teški trenutci menjaju gravitaciono polje drage nam Zemlje i kada prestaju da važe Njutnovska pravila na koje nas uče od kako otvorimo oči.

Da raščistimo na samom početku, rituali ovde nemaju ništa sa bednim versko-sujevernim putevima po kojima vidim zalutale ljude, prečesto ovih dana.

Da ne bih previše dužio, jer me K. čeka za šetnju, ovo su neki od stihova koje često ponavljam sebi, sa ciljem da izgubim ili dobijem nadu, samopouzdanje, veru, ubeđenje ... šta god, i da se držim za tlo koliko je moguće kada ustreba.

"We will always be much more human than we wish to be" (Pain Of Salvation, "Beyond The Pale")

"There's real poetry in real world: Science is poetry of reality" (Symphony of Science, Richard Dawkins)

"Još uvek stojim na putu kojim mogu da volim" (Eshaton, "Tebi")

"Stand and fight, live by your heart" (Manowar, "Heart of Steel")

"The beauty of a living thing is not the atoms that go into it, but the way those atoms are put together" (Symphony of Science, Carl Sagan)

"Mi smo na putu, mi pravimo put" (Ekatarina velika, "Karavan")

... siguran sam da ću nastaviti ovu listu