Mnogo češće nego samo ponekad uhvatim sebe kako preturam po svojoj torbi, onoj u kojoj nosimo sami sebe, i tamo pronalazim neke čudne stvari. Možda ne čudne, koliko drugačije, rekao bih. Drugačije ili barem drugačije u mojim očima od ostatka sveta.
Zapravo, često se pitam, u kom trenutku, kada i kako, sam skrenuo sa te staze, osim sveta, i šta je to napunilo moju torbu svim tim čudnim stvarima.
Ne znam kako ni zašto, ali tek tako ja ne umem da se oduševljavam pobedama nekog Novaka ili Orlova. Ne umem da napišem ta slova na Fejsbuku "bravo Nooolleeeeeee". Jednostavno ne umem. Isto kao što ne umem da pritisnem Ctrl+C i da kopiram status tipa "Ako želiš da pomogneš osobama ...". Neznalica. Ili da stavim japansku zastavu umesto svoje slike ne bi li time pružio podršku narodu Japana. Žalim, ne umem.
Zašto ja sve to ne znam? Zašto za svaku od tih, izgleda, bezazlenih, trivijalnih stvari, ja moram da zavučem ruku u torbu i da čačkam i čačkam, da pretresem u njoj sve razloge i da je okrenem na naličje, da vidim da li se ja mogu zakačiti za njenu postavu.
Čudi me i to kako mogu da budem politički ravnodušan, kako nemam sve te revolucionarne ideje, nadahnute stopostotno tačnim i validnim činjenicama koje govore kako je osoba X uradila nešto i kako je treba srušti.
Isto tako, savršeno sam gluv i nem za sve te pametne priče koje prepričavaju sjajne izjave sjajnih ličnosti današnjice: ukućane, seljane, dvorane. Pretpostavljam da mnogo toga propuštam u životu.
Pored svega, ja sam i slep na boje, pa ne umem da razlikujem boje kojima su jasno označeni plavi i crveni, pa se kristalno jasno vidi ko je dobar ili loš, ko je na našoj ili njihovoj strani i za koga u kom konfliktu treba navijati. Nekim čudom, izgleda da imam i neki čudan vid dioptrije koji mi krivi i muti jasnu sliku o "nama" i "njima".
Eto, sada znate da imate posla sa totalno hendikepiranom osobom. Zato kada me vidite na ulici sa belim slušalicama u ušima, nemojte uzaludno pokušavati da mi mašete, da me dozovete ili da mi priđete ... izgleda da ja umem da hodam jedino osim sveta, kroz intergalaktičke prostore, dok moje oči gledaju ka dalekim nebulama, a niz uši se slivaju zvuci koji vezuju um sa duhom.
Zapravo, često se pitam, u kom trenutku, kada i kako, sam skrenuo sa te staze, osim sveta, i šta je to napunilo moju torbu svim tim čudnim stvarima.
Ne znam kako ni zašto, ali tek tako ja ne umem da se oduševljavam pobedama nekog Novaka ili Orlova. Ne umem da napišem ta slova na Fejsbuku "bravo Nooolleeeeeee". Jednostavno ne umem. Isto kao što ne umem da pritisnem Ctrl+C i da kopiram status tipa "Ako želiš da pomogneš osobama ...". Neznalica. Ili da stavim japansku zastavu umesto svoje slike ne bi li time pružio podršku narodu Japana. Žalim, ne umem.
Zašto ja sve to ne znam? Zašto za svaku od tih, izgleda, bezazlenih, trivijalnih stvari, ja moram da zavučem ruku u torbu i da čačkam i čačkam, da pretresem u njoj sve razloge i da je okrenem na naličje, da vidim da li se ja mogu zakačiti za njenu postavu.
Čudi me i to kako mogu da budem politički ravnodušan, kako nemam sve te revolucionarne ideje, nadahnute stopostotno tačnim i validnim činjenicama koje govore kako je osoba X uradila nešto i kako je treba srušti.
Isto tako, savršeno sam gluv i nem za sve te pametne priče koje prepričavaju sjajne izjave sjajnih ličnosti današnjice: ukućane, seljane, dvorane. Pretpostavljam da mnogo toga propuštam u životu.
Pored svega, ja sam i slep na boje, pa ne umem da razlikujem boje kojima su jasno označeni plavi i crveni, pa se kristalno jasno vidi ko je dobar ili loš, ko je na našoj ili njihovoj strani i za koga u kom konfliktu treba navijati. Nekim čudom, izgleda da imam i neki čudan vid dioptrije koji mi krivi i muti jasnu sliku o "nama" i "njima".
Eto, sada znate da imate posla sa totalno hendikepiranom osobom. Zato kada me vidite na ulici sa belim slušalicama u ušima, nemojte uzaludno pokušavati da mi mašete, da me dozovete ili da mi priđete ... izgleda da ja umem da hodam jedino osim sveta, kroz intergalaktičke prostore, dok moje oči gledaju ka dalekim nebulama, a niz uši se slivaju zvuci koji vezuju um sa duhom.
Kada te čitam ovde, podsećaš me na Miku Antića, čoveka koji je bio u stanju da na najjednostavniji način kaže teško izrecive stvari, zvanično mog omiljenog pesnika.
ОдговориИзбришиA znas sta je zanimljivo? Cak me i sramota to da kazem .... ali ja gotovo uopste da nisam citao Miku Antica (znam, znam i strasno me stid). Ja sam u danima kad se citao Mika lutao po fantasy svetovima, te preskocio sjajnog Miku. Ali eto, vidis, ima neka potka koja povezuje sve genije ovog sveta :)))
ОдговориИзбриши