Svi mi nosimo dva sveta: jedan oko sebe i jedan u sebi. Taj u sebi je zapravo čudniji i teži za ugledati, iako je tu od kako znamo za sebe. Često razmišljam o tom unutrašnjem svetu i najbliže kako mogu da ga definišem je da je to unutrašnje odelo, sa kojim se svako od nas rađa i koje raste sa nama, ponekad se uklapajući u nas, a ponekad bude ili tesno ili previše veliko ...
Pitam se često, da li je to unutrašnje odelo zapravo ono što zovemo JA, da li je to onaj deo za koji verujemo da ne može da nestane, jer je tu oduvek, od kako znamo za sebe, te se zapravo i ne možemo setiti nepostojanja. Upravo zato ne možemo ni da prihvatimo činjenicu da će jednog dana, jednog sasvim običnog dana dok sunce bude putovalo svojom linijom i dok mora i dalje budu slana, jednostavno iščeznuti naše unutrašnje odelo isto onako kako je i nastalo. Iz ničega u ništa ... i tu je tačka oko koje su zapodenute sve poznate i nepoznate religije, vere, špekluacije raznih sorta koje kažu da će da se odelo rastavi od nas i nastavi da živi svoj novi život. Ulažem pravo na neverovanje i neslaganje!
Koliko ste puta samo pokušali da izmerite i odmerite svoje unutrašnje odelo? Koliko smo ga samo puta tražili a nikada ga nismo mogli pronaći, jer traženje sebe je kao traženje kuće u kojoj stojite ... nemoguće ju je pronaći jer je ona svuda oko vas!
U skladu sa tek izrečenim, možda to unutrašnje odelo zapravo pokriva i mnogo više od naše unutrašnjosti ... ko bi to znao!
Ono što znam jeste da nam je to odelo jedino što imamo, da je od jako čudnog tkanja: istkano je od svega što jesmo, što nismo i što tek treba ili ne treba da budemo; da se ono tka i oblikuje samo od sebe, često nas navodeći pod šavove jer mu izgleda ipak treba malo pomoći. A mi se krpimo raznim koncima, razne debljine i boja, tako da svakog od nas krasi bezbroj nakaradnih šavova koji su zapravo lepota i oda jedinstvenosti.
A možda je naš unutrašnji svet (odelo) zapravo samo jedna krpena lutka između bezrboj drugih, ona sa kojom spavamo, pričamo, češljamo je, oblačimo, hranimo i na kraju zaboravimo da je ikada postojala kada se odmetnemo u traženje neke druge ... ko bi i to znao!
Pitam se često, da li je to unutrašnje odelo zapravo ono što zovemo JA, da li je to onaj deo za koji verujemo da ne može da nestane, jer je tu oduvek, od kako znamo za sebe, te se zapravo i ne možemo setiti nepostojanja. Upravo zato ne možemo ni da prihvatimo činjenicu da će jednog dana, jednog sasvim običnog dana dok sunce bude putovalo svojom linijom i dok mora i dalje budu slana, jednostavno iščeznuti naše unutrašnje odelo isto onako kako je i nastalo. Iz ničega u ništa ... i tu je tačka oko koje su zapodenute sve poznate i nepoznate religije, vere, špekluacije raznih sorta koje kažu da će da se odelo rastavi od nas i nastavi da živi svoj novi život. Ulažem pravo na neverovanje i neslaganje!
Koliko ste puta samo pokušali da izmerite i odmerite svoje unutrašnje odelo? Koliko smo ga samo puta tražili a nikada ga nismo mogli pronaći, jer traženje sebe je kao traženje kuće u kojoj stojite ... nemoguće ju je pronaći jer je ona svuda oko vas!
U skladu sa tek izrečenim, možda to unutrašnje odelo zapravo pokriva i mnogo više od naše unutrašnjosti ... ko bi to znao!
Ono što znam jeste da nam je to odelo jedino što imamo, da je od jako čudnog tkanja: istkano je od svega što jesmo, što nismo i što tek treba ili ne treba da budemo; da se ono tka i oblikuje samo od sebe, često nas navodeći pod šavove jer mu izgleda ipak treba malo pomoći. A mi se krpimo raznim koncima, razne debljine i boja, tako da svakog od nas krasi bezbroj nakaradnih šavova koji su zapravo lepota i oda jedinstvenosti.
A možda je naš unutrašnji svet (odelo) zapravo samo jedna krpena lutka između bezrboj drugih, ona sa kojom spavamo, pričamo, češljamo je, oblačimo, hranimo i na kraju zaboravimo da je ikada postojala kada se odmetnemo u traženje neke druge ... ko bi i to znao!
ti si genije, čudo prirode.
ОдговориИзбришиodlican vam je blog
ОдговориИзбришиnadam se da ce se i vama svidjet nas blog
psiholoskisavjeti.blogspot.com
@Bi: fala :)
ОдговориИзбриши@Ognjen i Goca: hvala i vama. Bacio sam oko ... očekujem i od vas da budete vredni