Ima tome nekoliko pecaroških kalendara iz kuhinje, kada sam započeo i sprovodio svoj projekat: Nasumičnost.
Ali pre toga ... moram da se osvrnem na konstatcije ljudi koji mi poručuju (ne naglas, naravno) da treba da prestanem da se pravim nenormalan i da se kao meni dešavaju te čudne stvari ... ne, kardinalno grešite ... ja se kompletno vreme postojanja u ovom obliku pravim normalnim :)
Dakle, šta je bio projekat: Nasumičnost? Najkraće rečeno, to je bio jedan period u mom životu kada sam odluke donosio nasumično. Jednosatvno. Kako sam to radio? Imao sam novčić koji sam bacao u svakoj situaciji koja je zahtevala odluku. Jednostavno. Rezultat? Pa o tome ćemo sada ...
Nekome se opet ovo može učiniti čudnim ili bezveznim, ali pre nego što taj neko iznese (ili pokuša da iznese) cjenjeno mišljenje, hear me now!
Novčić (ovde kao simbol Randomness-a) je odlučivao za sve stvari koje su trebale odlučene: od toga da li ću da pržim jaja za večeru (ili ostajem na sendvičima), preko kupovine garderobe pa do nekih drugih odluka. Odmah da kažem da tada nisam imao neke veće pokrete niti promene u životu, tako da je ovaj eksperiment ipak bio ne neki način ograničen.
I tako, živeo sam neko vreme vođen čistom slučajnošću, pukim izborom 0 ili 1, odnosno glave ili pisma ... i znate šta? Ama baš mi ništa nije falilo!
Sada kada pogledam na sve to, iako se sve to stavrno može učiniti uvrnutim, ništa radikalno (ovu reč stvanro ne volem) se nije promenilo niti je bilo kakvog uticaja nije imalo .. kratkoročno niti dugoročno.
Kao zaključak bi se tu mogao izvesti stav, odnosno ideja da koliko god da se trudiš, šta god da činiš stavri će se odvijati ... kako? Pa ... odvijaće se, kako god.
Za kraj, ne mogu a da se ne setim jedne genijalne poslovice koja kaže: "Kako god se okreneš, d*** ti pozadi" (gde je d*** onaj deo leđa na kojem sedimo) :)
Ali pre toga ... moram da se osvrnem na konstatcije ljudi koji mi poručuju (ne naglas, naravno) da treba da prestanem da se pravim nenormalan i da se kao meni dešavaju te čudne stvari ... ne, kardinalno grešite ... ja se kompletno vreme postojanja u ovom obliku pravim normalnim :)
Dakle, šta je bio projekat: Nasumičnost? Najkraće rečeno, to je bio jedan period u mom životu kada sam odluke donosio nasumično. Jednosatvno. Kako sam to radio? Imao sam novčić koji sam bacao u svakoj situaciji koja je zahtevala odluku. Jednostavno. Rezultat? Pa o tome ćemo sada ...
Nekome se opet ovo može učiniti čudnim ili bezveznim, ali pre nego što taj neko iznese (ili pokuša da iznese) cjenjeno mišljenje, hear me now!
Novčić (ovde kao simbol Randomness-a) je odlučivao za sve stvari koje su trebale odlučene: od toga da li ću da pržim jaja za večeru (ili ostajem na sendvičima), preko kupovine garderobe pa do nekih drugih odluka. Odmah da kažem da tada nisam imao neke veće pokrete niti promene u životu, tako da je ovaj eksperiment ipak bio ne neki način ograničen.
I tako, živeo sam neko vreme vođen čistom slučajnošću, pukim izborom 0 ili 1, odnosno glave ili pisma ... i znate šta? Ama baš mi ništa nije falilo!
Sada kada pogledam na sve to, iako se sve to stavrno može učiniti uvrnutim, ništa radikalno (ovu reč stvanro ne volem) se nije promenilo niti je bilo kakvog uticaja nije imalo .. kratkoročno niti dugoročno.
Kao zaključak bi se tu mogao izvesti stav, odnosno ideja da koliko god da se trudiš, šta god da činiš stavri će se odvijati ... kako? Pa ... odvijaće se, kako god.
Za kraj, ne mogu a da se ne setim jedne genijalne poslovice koja kaže: "Kako god se okreneš, d*** ti pozadi" (gde je d*** onaj deo leđa na kojem sedimo) :)
Nekoliko pecaroških kalendara, hahahaha. Pitam se koliko ljudi je ovo razumelo. Sve u svemu fenomenalno, uvrnuto. Iv
ОдговориИзбриши