недеља, 28. фебруар 2010.

Skupština

Znam, nisam baš neki blogdžija. Verovatno je ono malo duša što je čitalo sve ovo odavno zaboravilo na adresu i mesto gde se uz čaj priča o svemu i svačemu, ali da budem iskren, ovo ionako pišem samo da bih razgovarao sam sa sobom.

Odavno nisam pisao. Svašta se desilo od tada ... a i ništa. Samo zavisi kako posmatrate, kao i sve uostalom.

Opet mojom skupštinom predsedava ministar Haos, i svojim ludim štapom vitla unaokolo, dok ministar vojni - Razum pokušava da ga obuzda ... možda bi i uspeo kada mu se ministra unutrašnjih poslova - Srce, ne bi mešao u posao i stavljao veto na svaku reč.

I tako, skupštinski ...

Ono što sam u zadnje vreme interesantno otkrio je (nasumični red):
traženje suštine vas fundamentalno ne pomera ka niti odbija od iste, koncepte uglavnom nije moguće otkriti jer smo često deo njih (kako da pronađeš nešto što je svuda oko tebe?), pronašao sam mesto gde bi i šta bi mogao biti Bog, utvrđivanje reda i šablona nas odvodi samo u širi pojavni oblik haosa ... eto svašta nešto.

Čekam ....

3 коментара:

  1. Ne cekaj. Skuptina je jedna od onih pojava koje nikad ne prestaju, a zivot ide mimo njih, prolazi, ne ceka odluku skupstine. Nek se oni svadjaju, a ti uradi ono sto zelis, idi putem koji vodi ka tvojim idealima. I ne plasi se, iako je to cesto trnovit put, ali put do zvezda i jeste takav, zar ne? Uvek je lakse sedeti i gledati skupstinu i nistane raditi pod izgovorom da cekamo na njih. Mani njih. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман3. март 2010. 10:56

    "Dolazim za 15 minuta..."
    -Godo

    ОдговориИзбриши