Posle puno vremena (složićete se samnom) uzeh da napišem nešto na svoj blog.
Zavalih se isred svog velikog monitora, sa velikom šoljom čaja od afričkog žbuna (živela Kraljica i kolonijalna mornarica! - po stoti put) i reših da podelim neke svoje misli ...
Mnogo mi je pun kufer svega i svačega ... možda sam i zato ćutao preko mesec dana ovde, ćutao i gutao u sebi sav jad što me izjeda. Ono čega mi je posebno pun kufer i poslednje vreme su svi ti ANTI- pokreti.
Da raščistimo odmah, svi koji me poznaju će se verovatno složiti da sam pro-zapadno orjentisan, da imam razvijenu ekološku svest, itd. ali i za sve to postoje neki limiti.
Ono što meni posebno ide na nerve su kojekakvi pokreti koji (cenim) služe samo da se privuče pažnja na sebe i da se u toj gužvi ućari ... pa da se ućari bilo šta: neka kinta, političkli poen, ali često i batine od policije (ovo je često ćar jer posle toga izgradiš karijeru po tabloidima kao žrtva sistema), itd ...
Do kojih granica to ide danas ... ne smeš da zakolješ svinju nehumano! Pa dobro, majku mu, ta svinja nije humanoid (čovek) ... po defaultu, sa njom ne možeš da postupaš humano. Čak i da jeste, ubijanje bilo kakve vrste ne može biti nešto preterano humano i ugodno.
Ili ona sprdnja da roditelji ne smeju da izbiju svoje dete ... super, super! Onda rešiš problem "nasilja" u porodici nad decom (ovde se ograđujem od stvarnih slučajeva istog) i preneseš nasilje na ulicu, školu, posao, starački dom ... I šta dobiješ? Umesto da je nekog tata/mama lepo i kulturno par puta presavio preko kolena i izbubecao, njega juri FBI, Home Land Security, CIA, BIA, mafija, itd ...
Ili ono što me je ustvari pokrenulo na pisanje ovog posta. Radi se o buntu protiv velikih lanaca prodavnica, supermarketa i sličnog. Reših da shvatim šta je tu zapravo zlo. I koliko go da se trudio ne mogu da skontam poentu:
meni i nama kao krajnjim kupcima u potrošačkom društvu je totalno svejedno da li ćemo da pazarujemo u (rahmetil) Naminoj prodavnici gde ćemo imati na ponudi šampon od koprive i gde će brkata trgovkinja u plavim boroletama da me pomera od rafa dok briše terazzo pod ili u nekom fensi marketu, koji je ako ništa drugo bolje snabdeven, u mnogim artiklima jeftiniji i kulturniji povrh svega.
Ne vidim razlog da istu stvar kod komšije Žike-Mike platim 30% skuplje nego u hipermarketu, samo zato da bih rekao "Jok!" svetskoj globalizaciji.
Meni je odlazak u veliki market neka vrsta totalnog relaxa, iako se često ne završi relaxirajuće po novčanik, ipak odatle izađem srećniji nego što sam ušao.
Jednostavno, proćerdam sat-dva vremena razmišljajući o tome koji je toalet papir ili čaj bolji i za koji da se odlučim ... to je otprilike onaj osećaj kao kad odeš na more, pa ti se sve misli svedu na 3-4 (hrana, plaža, voda,tuš, spavanje). To me više opusti nego kad gledam film ili kad odem negde na kafu ... to je stvarno mesto gde mi se duša umiri.
I zašto bi se ja brinuo da li je taj hipermarket progutao nekog Žiku ili Miku i zatvorio mu udžericu u kojoj je pošteno govoreći, drao komšije sa maržama. Ni taj Žika-Mika se ne brine za to što će možda neko mene izgurati sa posla ...
Sve u svemu, razmislite o tome koliko anti- stvari ustvari zaslužuje da se prema njima ophodite sa anti!
Нема коментара:
Постави коментар